O MENI
Ja sam Miščević Aleksandra. Rođena sam u Beogradu davne '65. Radim u državnoj službi 27 godina sa platom ispod republičkog i svakog proseka (verovali ili ne). Majka sam dvoje dece: ćerka 20 godina i sin 19 godina, koji boluje od autizma. Želja mi je da kroz ovaj blog, protrčim malo kroz svoj život i neka sećanja lepa i ružna. Inače, volim da se smejem, retko kad sam ozbiljna, obožavam heavy metal muziku 
.
. Živim u kući sa roditeljima. Možda nekome bude čudno što neko ko ima svoja primanja, i ovoliko godina živi sa roditeljima ali tako je moralo biti. Slažem se sa svima koji kažu, svoja kućica svoja slobodica i najlepši je život bez mešanja roditelja. Tako je i u pravu su. Bez obzira na 3 generacije koje su u kući, nije tako loše. Recimo, jedna od stvari je ta da se moja životna želja da imam psa ispunila. Imamo ih čak 3. Psi su ponekad odlični terapeuti za stres. Nisam navikla da se žalim i kukam nad sudbinom, već da gledam kako da rešavam stvari. Pošto sam zbog sina vezana za kuću (reći ću i to zašto je to tako) a i zbog male plate, rešila sam i da se bavim nekim stvarima na internetu a ne samo da igram igrice. Naravno i to će biti pomenuto.
Zašto sam ovaj blog nazvala antistress? Zato što, već ne znam ni ja koliko godina sam pod stresom i to svakodnevnim. Stalno pronalazim načine da smanjim stres i nerviranje, nekada uspem nekada ne. Možda kada budem izbacila iz sebe na ovaj način neka moja razmišljanja, nađem neko rešenje. Ovaj blog će biti o svemu i svačemu: od stresa, autizma, sve do internet marketinga.
Nadam se, da će jednoga dana sve što budem pisala pročitati neko ko ima uticaja na naše živote, neko ko ljudima može da pomogne, neko ko hoće da sasluša. Uz malo sreće doći će do toga. Nadam se i da će se u ovaj blog uključiti i drugi koji imaju problema sa stresom i autističnom decom. Svi su dobrodošli, sa problemima ili bez.
Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način.
8 Komentari |
0 Trekbekovi