antistress

Najbolji antistress za mene je kada sa drugaricom odem u Košutnjak, usput uzmemo par konzervi piva, sednemo na klupicu i pričamo, smejemo se, malo i ogovaramo. Samo nas dve, potpuno opuštena atmosfera, svež vazduh a pivo samo malo opije da se još više opustimo. Nijedna nije pijana, ali tog trenutka zaboravljeni su problemi koje imamo, za nas nastaje sasvim drugi svet tada. Inače, ja moram da izbegavam alkohol zbog lekova a i brzo me uhvati pa onda, pa nema smisla žensko pa pijano. Pivo taman lagano opusti da se smejemo i da se opustimo. Takav doživljaj drži me u lepom raspoloženju narednih par dana. Jednostavno, sećanje na taj doživljaj na priču, smejanje, zezanje, lupetanje, na tu opuštenost. Najbolji recept za antistress:

                                                                =

 

JA SAM REKLA PAR KOMADA      

Pošto mi današnji dan protiče ovako: 

 Bilo bi krajnje vreme da se malo relaxiram uz ovaj video i ovu  muziku:

 Pogledajte i poslušajte

Richard Lazarus, definiše stres kao „stanje u kojem pojedinac ne može ispuniti prekomerne zahteve koje okolina na njega postavlja“. Ljudi ne osećaju stres kada imaju dovoljno vremena, iskustva i sredstava da se nose s nekom situacijom. Suprotno tome, ljudi osećaju veće količine stresa kada smatraju da ne mogu ispuniti zahteve koji su postavljeni pred njih. Stres (od engl. stress) bukvalno znači udarac. Stres je sve ono što od nas zahteva prilagođavanje, svaka promjena u našim životnim okolnostima povoljne ili nepovoljne prirode. Već i samo zamišljanje (misao) ili predosećanje promena (emocija) stvaraju stres. Stres je neizbežan deo života svakog čoveka. Ovo sam kopirala sa nekog foruma.  

Stres je udarac, pretnja za emocionalno, psihičko, fizičko zdravlje. Sve bolesti fizičke mogu biti posledica stresa. Moj psihijatar je rekao "sada zbog dugogodišnjeg konstantnog stresa, prelaziš u stanje psihosomatskih bolesti". To je kad zbog stresa recimo, krene da lupa srce - srce može da oboli i fizički. Dobro, možda sam stigla dotle a možda i ne. Moje poimanje bolesti je da - sve dolazi iz glave. Pa to je stres. Stres prvo doživljavamo u glavi. Male stresiće i ne primetimo, pređemo preko njih,zaboravimo ih. Srednje - pa malo se iznerviramo ali i to posle određenog vremena prođe. Velike - udarac, koji traje, treba vremena da se opasuljimo, da se vratimo u normalnu. Svako na drukčiji način doživljava stres. Ono što je nekome stres meni nije i obrnuto. Primer: kad čekamo autobus: nekome može da bude stres a za mene je ili malecki (zavisi od dužine čekanja) ili nije uopšte - stavim slušalice na uši, uključim mp3 i odlutam. Meni je veći stres ako slučajno zaboravim mp3. Svaki dan nam donosi neki stres i sastavni je deo života. 

Kako naš mozak reaguje? Evo ovako:  BOOM

  I onda ti neko kaže ovo:

Na facebook-u ima fenomenalna stranica "Psihologija uspeha plus", danas su ovo objavili i odmah mi je osmeh se pojavio na licu:

 Osmeh nas čini privlačnima , Osmeh popravlja naše raspoloženje, Osmeh je zarazan, Osmeh oslobađa od stresa, Osmeh snižava krvni pritisak, Osmeh oslobađa Endorfin, Osmeh podiže lice i čini da izgledamo mlađi, Osmeh vam daje izgled uspeha, Osmeh vam pomaže da ostanete pozitivni. 

Koliko cesto se smejete....? 

  Ali, uvek postoji ono prokleto ali, pitanje na kraju: "KOLIKO ČESTO SE SMEJETE.....?"

Malo me ubilo u pojam. Kad pogledam lica oko sebe, mojih drugova, kolega, lica u gradskom prevozu, gde god da se okrenem: retko se smejemo. Postoje kratkotrajni trenutci kada nas nešto zasmeje: na poslu kod mene - kad ja počnem da pevam. Ali, sve to kratko traje, sledeće je već neki novi problem, neko je pustio neku lošu vest. Čini mi se da je ranije bilo više smeha, više radosti. Gde je to sve nestalo? Ne samo kod mene, svako ima neki problem koji ga tišti. Postoji li neki čovek bez problema? Naravno da nema, ali problemi se rešavaju i onda idemo dalje, pa nije valjda sve crno? Zato sam prestala da gledam televizor i da čitam novine. Samo tražim neki kutak gde ću videti nešto lepo i gde ću moći da se nasmejem. Takvi sitni smešni trenutci nas održavaju da idemo dalje. Sada, pa jedino da se napijem i onda mogu da se smejem celu noć. Najcrnje, zabranio mi je lekar zbog antidepresiva i lekova za smirenje. Iskreno, ponekad zaboravim da ih popijem, pa kad ukapiram, malo piva nikad nije na odmet.